Критеријуми/правила/упутства

На основу члана 2 Одлуке о оснивању Задужбине Андрејевић, чланова 1, 4 и 8 Статута Задужбине Андрејевић, Идејне основе часописа Српска наука данас, Закона о научно- истраживачкој делатности („Сл. гласник“ 110/05 и 50/06) и Акта о уређивању научних часописа („Сл. гласник“ 79/05) доносе се

КРИТЕРИЈУМИ И ПРАВИЛА ЗА УНОШЕЊЕ АУТОРСКОГ ДЕЛА У ИЗДАВАЧКИ ПЛАН ЧАСОПИСА
СРПСКА НАУКА ДАНАС / SERBIAN SCIENCE TODAY

Члан 1.

Задужбина Андрејевић (у даљем тексту Задужбина) у часопису Српска наука данас (у даљем тексту Часопис) објављује следећа ауторска дела (у даљем тексту радови):

а) научне радове (према важећим категоријама Министарства науке Републике Србије)
– оригинални научни рад, монографска студија, прегледни чланак и научна критика,
полемика и осврт, који нису објављивани и нису истовремено поднети другим часописима за објављивање;
б) резимеа докторских дисертација, научних студија и научних монографија;
в) извештаје са научних конгреса, конференција и других јавних научних скупова.

Члан 2.

Радови из члана 1 предају се са насловом Уредништву Часописа, написани на енглеском или српском језику ћириличним писмом (екавицом или ијекавицом) и лекторисани од
стране квалификоване особе. Радови на енглеском језику имају предност. Литература се наводи на изворном језику и нумерише по редоследу првог појављи-
вања у тексту. Пожељно је да референце не буду старије од десет година, што зависи од предмета рада.
Текст и графички прикази припремају се према Техничком упутству које чини део ових Критеријума и правила.

Члан 2.1.

За радове наведене у члану 1 под тачком а) важе следећа правила.
Радови на енглеском језику предају се са апстрактом (abstract) на почетку текста, у дужини од 10 до 15 редова и са 5 до 8 кључних речи. Апстракт се преводи на српски језик
и постаје сажетак.
Радови на српском језику предају се са сажетком на почетку текста, у дужини од 10 до 15 редова и са 5 до 8 кључних речи. Сажетак се преводи на енглески језик и постаје
апстракт (abstract). На крају рада даје се приказ (summary).
Обим рада треба да буде до једног ауторског табака (око 29.000 словних знакова). Због особености научне дисциплине из које је рад, могућа су одступања у обиму, што се решава у договору са Уредништвом Часописа.
Радови теоријског карактера треба да имају једног аутора, изузетно два, а радови емпиријског карактера највише три.

Члан 2.2.

Радови из члана 1 под тачком б) и в) предају се Уредништву Часописа написани на енглеском или српском језику ћириличним писмом (екавицом или ијекавицом) у обиму од 60 до 150 редова. Ако је рад на енглеском језику даје се приказ на српском дужине од 10 до 15 редова. Ако је рад на српском језику даје се приказ на енглеском језику дужине од 10 до 15 редова. Ове радове потписује један аутор.

Члан 3.

Сви радови који су предмет ових Критеријума и правила предају се Уредништву Часописа електронским путем на адресу srpskanaukadanas@gmail.com.
Уз рад се предају кратка биографија аутора обима до 10 редова, лична фотографија и следећи подаци о аутору (односно ауторима):
1. име, средње слово, презиме,
2. академско звање – на српском и енглеском језику,
3. афилијација – назив и адреса установе (предузећа), а за пензионере назив и адреса
претходног радног места,
4. имејл адреса,
5. година и место рођења,
6. бројеви мобилног и фиксног телефона,
7. адреса становања.
Подаци наведени под 1, 2. и 3. у овом члану уз фотографију штампају се у Часопису и представљају електронски.

Члан 4.

Радови наведени у члану 1 под тачком а) ових Критеријума и правила подлежу рецензији од стране чланова Редакцијског одбора Часописа и других стручњака компетентних за дату научну дисциплину.
Рецензију рада обављају два независна рецензента којима се текст доставља електронским путем без навођења имена аутора. Своје мишљење рецензенти достављају Уредништву Часописа такође електронским путем. Имена рецензената позната су искључиво Уредништву Часописа. Ако је рецензија позитивна аутор се обавештава о томе да је рад прихваћен за штампу.
Уколико је по мишљењу рецензената потребна интервенција у раду, аутор је обавезан да је изврши или да одустане од захтева за објављивање рада. Овај закључак односи се на све ауторе ако је рад заједничко ауторско дело. У случају да се у оцени рада рецензенти не слажу, Уредништво Часописа одређује трећег рецензента (евентуално и више њих), чије се мишљење доставља претходним рецензентима и аутору без навођења имена аутора и рецензената. Коначан став доноси Уредништво Часописа на основу мишљења свих рецензената.
О извршеној интервенцији обавештавају се рецензенти рада. У свим случајевима из претходних ставова укључено је Уредништво Часописа.

Члан 5.

У научној презентацији радова аутора Часопис ће деловати у релацијама друштвено одговорног понашања које подразумева неприхватање:
– радова који се не ослањају на признате научне методологије, а које се користе у истраживањима (импровизације научне мисли),
– општих информација, политичких и научно неутемељених саопштења и других текстова који нису засновани на научним истраживањима и анализама и имају слаб ослонац у науци,
– текстова којима се квазинаучно шокира и забавља јавност, спекулације у науци и слично,
– текстова у којима се подстичу верска, национална, расна и родна нетрпељивост и неједнакост,
– прегледних текстова уџбеничког и приручничког садржаја,
– генерално свих текстова који не могу да издрже научну критику,
– текстова који садрже плагијате или аутоплагијате,
– текстова у којима се вређају или нападају други аутори.
Ставови изнети у овом члану чине основу за вредновање радова од стране рецензената и Редакцијског одбора Часописа. Они су такође основа за поступање Уредништва и Управног одбора Задужбине.

Члан 6.

У једнаким условима, према овим Критеријумима и правилима, аутори радова који су задужбинари Задужбине Андрејевић имају предност.
У случају да се рад сврстава у групу приоритетних научних информација (rapid communication), Уредништво ће поступити по мишљењу рецензената.

Члан 7.

У случају спора који се не реши на релацији аутор – Уредништво Часописа – Редакцијски одбор, одлуку доноси Управни одбор Задужбине на основу ових Критеријума и правила.

Члан 8.

Радови прихваћени за штампу и електронску презентацију постају власништво Часописа и не смеју се поново штампати без сагласности Уредништва Часописа. Задужбина је заинтересована да се радови објављени у Часопису користе за даља објављивања уз навођење издавача, волумена, броја и године објављивања Часописа, за шта се будућем издавачу даје писана сагласност.

Члан 9.

Аутор је у обавези да потпише изјаву да рад није плагијат, односно аутоплагијат. Радови ће бити проверавани и Редакцијски одбор Часописа ће поступити у складу са Законом о заштити ауторских и сродних права („Сл. гласник“ бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012).

Члан 10.

Ови Критеријуми и правила јавни су документ и примењују их Редакцијски одбор и Уредништво Часописа од дана објављивања на веб-сајту Задужбине.
Задужбина је у обавези да сваког аутора и рецензента радова упозна са овим Критеријумима и правилима.

Упутство ауторима за припрему текста

Ауторски чланак који се предаје на енглеском језику треба да садржи следеће елементе: кратка биографија аутора, прецизно наведена врста чланка, наслов чланка (на српском и на енглеском језику), апстракт (abstract), сажетак, увод, разрада предмета рада, закључак и литература.
Ауторски чланак који се предаје на српском језику треба да садржи следеће елементе: кратка биографија аутора, прецизно наведена врста чланка, наслов чланка (на српском и на енглеском језику), сажетак, апстракт (abstract), увод, разрада предмета рада, закључак, литература, приказ (summary).

1. Kраткa биографијa аутора – видети члан 3 Критеријума и правила.
2. Прецизно наведена врста чланка – навести да ли је у питању оригиналан научни рад, монографска студија, прегледни чланак, научна критика, полемика, осврт, резиме докторске дисертације, научнe студијe, научнe монографијe, извештај са научних конгреса, конференција и других јавних научних скупова. Назначити научну област, грану, дисциплину, специјалност.
3. Наслов рада – треба да буде сведен на најмањи могући број речи и предат на српском и енглеском језику.
4. Апстракт (abstract) – на енглеском језику, у дужини од 10 до 15 редова са 5 до 8 кључних речи. Апстракт је кратак информативни преглед садржаја рада који читаоцу омогућава да брзо и тачно оцени његову релевантност. Саставни делови апстракта су циљ истраживања, методи, резултати и закључак.
5. Сажетак – на српском језику, у дужини од 10 до 15 редова са 5 до 8 кључних речи.
Сажетак је кратак информативни преглед садржаја рада који читаоцу омогућава да брзо и тачно оцени његову релевантност. Саставни делови сажетка су циљ истраживања, методи, резултати и закључак.
6. Увод – подразумева прецизно излагање предмета рада.
7. Разрада предмета рада – на начин примерен одређеној научној дисциплини.
8. Закључак – укратко заокружује излагање и износи поенту рада.
9. Литература – наводи се на изворном језику и нумерише по редоследу појављивања. У самом тексту се означава редним бројем у угластој загради под којим се наведено дело налази у списку литературе. Референце треба да садрже све потребне податке и наводе се према АПА стилу (видети Техничко упутство). Пожељно је да не буду старије од 10 година, што зависи од предмета рада.
10. Цитирање и аутоцитирање – на крају цитираног текста наводи се у угластој загради редни број референце из списка литературе.
11. Приказ (summary) – на енглеском, дужине до 30 редова, обавезан за радове на српском језику.

Техничко упутство

1. Текст куцати у програму Word. Подесити величину стране на А4, маргине 2,5 cm, фонт Minion pro, величина слова 14 pt, проред 1,5, лево поравнање. Овако подешена страна
је ауторска страна (видети члан 2.1 Критеријума и правила).
2. Наслове глава и поднаслове ставити bold, оставити један празан ред изнад и испод и не треба их нумерисати.
3. У тексту означити место за графичке приказе (слике, графиконе, цртеже и сл.) и њихове описе третирати као посебан пасус са празним редом изнад и испод. Све илустрације се нумеришу арапским бројевима према редоследу појављивања у тексту.
4. Слике, цртежи или графикони предају се одвојено од текста, у електронском облику у оригиналу и никако убачени у Word. Формат слика може да буде JPEG, TIF, EPS и сл. Резолуција треба да буде 300 тачака по инчу (dpi), исто важи и за скенирање слика. Цртеже који су урађени у програму Word треба груписати (сви елементи треба да буду повезани, односно састављени тако да формирају једну целину).
5. Формуле једноставне структуре куцају се „са тастатуре“ као текст, а за сложеније се користи Equation Editor. Када се предаје рад који садржи формуле обавезно је да се уз њега приложи и направљен .pdf фајл.
6. Табеле треба урадити једнообразно и предати их у оквиру текста рада. Табеле саме себе објашњавају и податке које садрже не треба понављати у тексту или на сликама.
7. Референце – треба да садрже све потребне податке и наводе се према АПА стилу. Овде дајемо неколико примера навођења према врсти референци.
▪ Књиге се наводе на следећи начин: презиме (зарез), иницијал имена (тачка), година издања у загради (тачка), наслов италиком (тачка), место издавања (двотачка), издавач (зарез), број стране уколико аутор жели да наведе (тачка).
Đorđević, S., Mitić, M. (2000). Diplomatsko i konzularno pravo. Beograd: Službeni list SRJ, 56-58.
Đurković, M. (ured.) (2007). Srbija 2000-2006: država, društvo, privreda. Beograd: Institut za evropske studije.
Lukić, R. (2010). Revizija u bankama (4. izd.). Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta.
▪ Чланци се наводе на следећи начин: презиме (зарез), иницијал имена (тачка), година издања у загради (тачка), наслов чланка (тачка), назив часописа италиком (зарез), број волумена и у загради број часописа (зарез), стране на којима се налази чланак (тачка).
Kennedy, C., Michael, B., Stephen, В. (1970). Police in Disasters. Survival, 6(2), 58–68.
Mišić, M. (1. feb. 2012). Ju-Es stil smanjio gubitke. Politika, 11.
▪ Чланци из зборника се наводе на следећи начин: презиме (зарез), иницијал имена (тачка), година издања у загради (тачка), наслов чланка (тачка), У или In (двотачка), презиме уредника (зарез), иницијал имена уредника (тачка), у загради уред. или еd. (тачка), наслов зборника италиком и у загради стране на којима се налази чланак (тачка), место издавања (двотачка), издавач (тачка).
Radović, Z. (2007). Donošenje ustava. U: Đurković, M. (ured.). Srbija 2000–2006: država, društvo, privreda (27-38). Beograd: Institut za evropske studije.
Brubaker, R. (2006). Civic and Ethnic Nationalism. In: Brubaker, R. (ed.). Ethnicity without Groups. Cambridge: Harvard UP.
▪ Извори са интернета се наводе на следећи начин: презиме (зарез), иницијал имена (тачка), година издања у загради (тачка), наслов чланка (тачка), назив часописа италиком (зарез), стране на којима с налази чланак (тачка), Преузето са или On па http адреса.
Hall, S. (1992). The Question of Cultural Identity. Modernity and Its Futures, 274-316. On http://www.library. auckland.ac.nz/ereserves/1224039b.pdf

nothing here for now