О часопису

СРПСКА НАУКА ДАНАС / SERBIAN SCIENCE TODAY

Идејне основе за организацију међународног научног часописа

1. Приступ

Задужбину Андрејевић основали су 18. септембра 1994. године Душанка и Коста Андрејевић, професори Београдског универзитета, с циљем пружања подршке и помoћи даровитим научницима из Србије и расељења. Помоћ и подршка односе се првенствено на монографско презентирање научних резултата насталих на основу истраживања која претходе писању докторских дисертација, магистарских теза и специјалистичких радова одбрањених према прописима који важе у Србији. Научници из српске дијаспоре уживају исти статус као и научници из Србије по нострификацији радова у складу са поменутим прописима. Задужбина подржава и штампање научних студија у монографском облику насталих после стицања академских и научних звања аутора у зависности од оцене научног доприноса.
Поред научних радова, Задужбина подржава и мастере, а 2011. године отворила је програм за избор најбољих матурских радова, негујући потенцијални научни подмладак. Радови изабрани на основу система конкурса приређују се према Стандардима издавачке делатности Задужбине Андрејевић и штампају у оквиру девет наменских библиотека у зависности од садржаја, верификације, академског звања и старости аутора. Пропозиције за учешће на конкурсима Задужбине дефинисанe су правилима и критеријумима за сваку библиотеку.
За објављивање научних радова до краја 2015. године било је 40 конкурса, за мастере 15 и за матурске пет. Од оснивања Задужбине до новембра 2015. објављено је више од 1250 монографија у тиражу од око 360.000 примерака, са више од 54 милиона одштампаних страна текста.

У избору радова и спровођењу адекватне праксе ангажовани су, поред уредништва, чланови Научног савета и девет редакцијских одбора у којима на волонтерској основи делује око 130 особа – научника, универзитетских наставника и чланова САНУ. (О активностима Задужбине видети сајт http://zandrejevic.rs/)
Полазећи од резултата постигнутих у афирмисању српске науке и бројних аутора, оснивачи сматрају да је логичан наставак развоја Задужбине покретање и издавање међународног мултидисциплинарног научног часописа у коме би аутори из Србије, српске дијаспоре и региона објављивали своје радове. Часопис је отворен и за остале научнике како би „размена знања“ доприносила општем напретку.
Часопис Српска наука данас био би нов облик међународне афирмације даровитих научника које Задужбина подржава већ више од 20 година. С обзиром на досадашње искуство, оснивачи Задужбине очекују да ће часопис имати тенденцију међународне промоције са растућим угледом. Први предуслов је формирање репрезентативног редакцијског одбора који би чинили истакнути научници из Србије, дијаспоре и региона – на тај начин би се објединила снага српске науке јер је само тако могућ њен развој у светским релацијама.

2. Реализација идеје

Идеја о покретању часописа Српска наука данас остварује се редоследом према излагању које следи.

2.1. Формирање редакцијског одбора
Редакцијски одбор часописа чиниће чланови који живе у Србији и чланови из српске дијаспоре и региона. Битне компоненте за избор чланова редакцијског одбора заснованесу на њиховој жељи да се пружи подршка развоју младих научника у Србији, дијаспори и региону као и на осећају националног поноса за улагање у развој младих који ће, с временом, стварати предуслове за развој, напредак и препород Србије.
Сарадња се заснива на доброчиној основи која у српском задужбинарству траје скоро хиљаду година, што ће се истицати у одговарајућим приликама. Подсећамо да Задужбина Андрејевић једина у Србији негује задужбинарство – доброчинство у науци.
Статус члана редакцијског одбора постиже се прихватањем улоге коју назначује идеја о организацији српског међународног часописа са српском редакцијом попуњавањем формулара Евиденциони лист за учешће у њеном остварењу, на основу којих оснивачи именују чланове редакцијског одбора са мандатом од пет година. Сличну праксу Задужбина негује већ више од 20 година при именовању чланова Научног савета и редакцијских одбора библиотека.
Део редакцијског одбора из Србије чиниће чланови актуелног Научног савета и редакцијских одбора библиотека у којима се објављују монографије, што ће представљати важну функционалну везу са издавачком делатношћу Задужбине.

2.1.1. Процедура ангажовања чланова редакцијског одбора
У интересу рационалног коришћења времена угледних чланова редакцијског одбора часописа и ослањајући се на задовољавајућу праксу избора радова за објављивање, оснивачи Задужбине сматрају да комуницирање са члановима редакцијског одбора часописа треба да се обавља првенствено електронским путем. Текстови аутора достављали би се такође електронским путем и анонимно на оцену члановима редакцијског одбора према научним областима које су навели у формулару Евиденциони лист.
Рад редакцијског одбора часописа искључује одржавање састанака, као што се то, ина че, годинама чини када су у питању редакцијски одбори библиотека Задужбине. Вреди напоменути да ће Задужбина повремено издавати и тематске бројеве часописа што ће захтевати адекватан организациони приступ, нарочито у погледу уређивања. Замишљено је да уредници тематских бројева буду истакнути научници у датим областима који прихвате ангажман у редакцијском одбору часописа.

3. Припрема ауторских текстова

За сваку библиотеку Задужбине постоје правила и критеријуми за уношење ауторског дела у издавачки план, те ће и за објављивање чланака у часопису бити дефинисани посебна правила и критеријуми у којима ће бити обједињено све од значаја за писање и публиковање, укључујући и детаљно техничко упутство за припрему радова.

3.1. Електронска верзија часописа
Прихваћени текстови чланака презентирају се научној јавности и у електронском облику чиме се увећава могућност да се о научном предмету и аутору сазна и стварају се услови за шире коришћење текстова, цитирање, критику и слично.Електронска презентација одговара штампаној верзији часописа.

3.2. Техничко уређење
Досадашња издања Задужбине указују на одговарајући квалитет техничког уређења примереног научним издањима, што ће имати утицај и на уређење часописа. Општи став је да часопис треба да на савремен начин презентира актуелне научне ставове. С обзиром на то да је часопис окренут свим научним областима, што је оснивачки задатак Задужбине, веома је важно да се технички (графички) реше питања особености и заједништва у представљању чланака из различитих научних области.

Извесно је да ће часопис равноправно третирати научне области, гране и дисциплине као што већ две деценије чини Задужбина, а у зависности од интересовања аутора, броја прихваћених радова и интересовања научне јавности. Техничким уређењем и распоредом прихваћених чланака у часопису обезбедиће се потребна аутономија за научне области, уз уважавање научних грана и дисциплина. С тим у вези истичемо да часопис Српска наука данас нема тенденцију да развија поједине научне области, гране и дисциплине, што треба да је првенствено задатак наменских часописа, већ тежи да буде трибина на којој би даровити научници, уз подршку високо рангираног редакцијског одбора, износили, у прикладној форми, своје погледе научној јавности.

4. Остала питања од значаја за издавање часописа

Динамика излажења, формат, штампа, тираж, дистрибуција, маркетинг и друго решаваће се поступно, полазећи од става оснивача Задужбине да часопис, уз подршку редакцијског одбора, треба да достигне одговарајући национални и међународни научни ниво, да ефикасно представља српску науку, да стигне до важних научних одредишта и потенцијалних корисника и критичара, да буде отворен за савремене научне трендове и унапређивање презентовања научне мисли.
Часопис ће, као што је наведено у Приступу (део 1. овога текста), бити отворен и за радове научника изван „српског корпуса“. У том смислу неговаће се принцип „размена знања“, којим се Задужбина руководи и приликом избора и објављивања научних монографија.

5. Шта ће часопис неговати

Из досадашњег излагања то се да претпоставити. Ипак, износимо и следеће. Аутори чланака који се објављују у часопису имаће прилику да саопштавају резултате својих ис- траживања значајних и актуелних научних тема за које постоје изражене могућности за употребу у теорији и пракси.
Часопис ће објављивати научне радове од значаја за развој науке који нису раније објављивани и који афирмишу ауторе и институције у којима настају, као и прегледне текстове монографског карактера. Објављиваће, такође, резимее докторских дисертација, научних студија које финансира државна управа, монографија које су издали Задужбина, САНУ и други, као и остале научно вредне радове и резимее – извештаје са научних конференција и конгреса.
Истичући укратко оно што ће часопис неговати, потребно је, ради прецизности, указати и на то шта часопис неће неговати.

То се првенствено односи на:

  • импровизације научне мисли које се не ослањају на признате научне методологије које се користе у истраживањима, опште информације, политичка и научно неутемељена саопштења и друге текстове који нису засновани на научним истраживањима и анализама и имају слаб ослонац у науци,
  • текстове којима се квазинаучно шокира и забавља јавност, спекулације у науци и слично,
  • текстове у којима се подстиче верска, национална, расна и родна нетрепељивост и неједнакост,
  • прегледне текстове уџбеничког и приручничког садржаја,
  • генерално све текстове који не могу да издрже научну критику,
  • текстове који садрже плагијате или аутоплагијате,
  • текстове у којима се вређају или нападају други аутори.

У закључку ове идејне основе истичемо генерални став – часопис ће деловати у релацијама високог друштвено одговорног понашања у научној презентацији.

nothing here for now