У монографији је на интердисциплинаран начин ислам приказан као идеолошки немонолитан и анализирани су ставови истраживача који сматрају да ислам подразумева демократски поредак, као и оних крајње екстремних, који негирају било какву везу ислама са демократијом. У раду се дефинише појам политичког ислама, нарочито са аспекта многих мимоилажења у схватању овог појма, од оних који сматрају да је политика неодвојив део исламског учења, а да Кур’ан и Животопис Пророков  представљају  низ  препорука  по  којима  је  могуће  створити идеално друштво и државни правосудни систем, до других који верују да политички ислам не постоји, већ да је ту реч о политизацији ислама као религије, са свесним амбицијама да се утиче на законске прописе.

У монографији су представљене и тенденције и могућности кретања ислама  у  процесу  глобализације,  кроз  питање  може  ли  ислам,  као  и хришћанство, себе сврстати у „једну од“ религија у савременим секуларним  друштвима,  уз  назнаку  да  овде  није  реч  о  идеологији  која  се одражава у одговарајућој политици, већ је реч о социо-политичком процесу који се не састоји од одвајања цркве од државе, као у земљама Запада  где  је  хришћанство  већинска  религија,  јер  у  исламу  нема  цркве нити свештенства у облику у ком постоји у хришћанском свету.

Ауторка анализира  и  компатибилност  ислама  са  демократијом,  као  и  однос ислама према актуелним друштвено-политичким питањима као што су: питање рата и мира, схватање људских права у исламу као религији и верскоправним документима, права жена, национализам, идентитет, као и могућност примене западног модела демократије у процесу модернизације муслиманских друштава, ако се има у виду да је концепт независности народа у директној опозицији са фундаменталним исламским постулатом независности Бога.

У монографији се анализирају околности појаве кризе идентитета широм муслиманског света услед појаве нових облика фундаментализма, као одговор на релативизацију саме религије у процесу освајања моћи на свим нивоима и стварања новог идентитета друштва. Због живљења у систему држава-народ јављају се одређени проблеми при сусрету са принципима
мултикултурализма,  који  су  постулат  живота  Запада,  одакле  долазе технички и технолошки новитети, који се понашају као „Тројански коњ“, тако да се у монографији анализира и дилема да ли је могуће преузети технологију са Запада, а да се кроз то, у муслимански начин живота и мишљења не увуку и идеологије повезане са том технологијом, а нарочито идеје либералне демократије.