U monografiji je na interdisciplinaran način islam prikazan kao ideološki nemonolitan i analizirani su stavovi istraživača koji smatraju da islam podrazumeva demokratski poredak, kao i onih krajnje ekstremnih, koji negiraju bilo kakvu vezu islama sa demokratijom. U radu se definiše pojam političkog islama, naročito sa aspekta mnogih mimoilaženja u shvatanju ovog pojma, od onih koji smatraju da je politika neodvojiv deo islamskog učenja, a da Kur’an i Životopis Prorokov  predstavljaju  niz  preporuka  po  kojima  je  moguće  stvoriti idealno društvo i državni pravosudni sistem, do drugih koji veruju da politički islam ne postoji, već da je tu reč o politizaciji islama kao religije, sa svesnim ambicijama da se utiče na zakonske propise.

U monografiji su predstavljene i tendencije i mogućnosti kretanja islama  u  procesu  globalizacije,  kroz  pitanje  može  li  islam,  kao  i hrišćanstvo, sebe svrstati u „jednu od“ religija u savremenim sekularnim  društvima,  uz  naznaku  da  ovde  nije  reč  o  ideologiji  koja  se odražava u odgovarajućoj politici, već je reč o socio-političkom procesu koji se ne sastoji od odvajanja crkve od države, kao u zemljama Zapada  gde  je  hrišćanstvo  većinska  religija,  jer  u  islamu  nema  crkve niti sveštenstva u obliku u kom postoji u hrišćanskom svetu.

Autorka analizira  i  kompatibilnost  islama  sa  demokratijom,  kao  i  odnos islama prema aktuelnim društveno-političkim pitanjima kao što su: pitanje rata i mira, shvatanje ljudskih prava u islamu kao religiji i verskopravnim dokumentima, prava žena, nacionalizam, identitet, kao i mogućnost primene zapadnog modela demokratije u procesu modernizacije muslimanskih društava, ako se ima u vidu da je koncept nezavisnosti naroda u direktnoj opoziciji sa fundamentalnim islamskim postulatom nezavisnosti Boga.

U monografiji se analiziraju okolnosti pojave krize identiteta širom muslimanskog sveta usled pojave novih oblika fundamentalizma, kao odgovor na relativizaciju same religije u procesu osvajanja moći na svim nivoima i stvaranja novog identiteta društva. Zbog življenja u sistemu država-narod javljaju se određeni problemi pri susretu sa principima
multikulturalizma,  koji  su  postulat  života  Zapada,  odakle  dolaze tehnički i tehnološki noviteti, koji se ponašaju kao „Trojanski konj“, tako da se u monografiji analizira i dilema da li je moguće preuzeti tehnologiju sa Zapada, a da se kroz to, u muslimanski način života i mišljenja ne uvuku i ideologije povezane sa tom tehnologijom, a naročito ideje liberalne demokratije.